Akumulaciono Jezero Garaši
Akumulaciono jezero Garaši nastalo je 1976., podizanjem 400m duge zemljane brane, kojom je izgrađen vodo-zahvat sliva reke Bukuljice i njene četiri pritoke. Pri maksimalnom nivou ima površinu od 75ha i tada akumulira oko 6,5 miliona m3 vode, koja se upotrebljava za vodosnabdevanje Aranđelovca i okolnih, manjih mesta. Sa prosečnom dubinom od 8,5m i maksimalnom od 26m, spada u red srednje dubokih akumulacija. Jezero ima interesantan geografski položaj, jer se nalazi na samoj granici između Panonske nizije i planina centralne Srbije. Poseduje i specifičnu mikroklimu koja se odlikuje prosečnim temperaturama za 3-5oC nižim od okruženja, kao i ekstremno visokim barometarskim pritiscima, koji u danima anticiklona dostižu i do 1060mbar. pri nadmorskoj visini od svega 300m. Ovde se takođe nalazi granica košavskog područja, a osim košave koja je najčešća u jesen i zimu, dominira jugozapadni vetar, koji je interesantan za šarandžije, jer obično donosi dobre ulove i pad barometra. Obale jezera su veoma razuđene, sa tri velika rukavca i mnoštvom malih uvala i zaliva, po čemu jako podseća na čuvenu francusku akumulaciju St. Casien. Dno je puno specifičnih struktura. Smenjuju se tvrdi platoi od kamena, gline i peska sa velikim poljima mulja. Svuda ima velikih sprudova i jaruga, koje su nastale dejstvom erozije pre potapanja zemljišta. Centralni deo ima puno brežina, gde dubina naglo pada na 4-5m, tako da bez detaljnog markiranja terena ne možemo očekivati uspeh u ribolovu.
Jezero je prvi put poribljeno šaranom 1978. godine, kada je grupa lokalnih entuzijasta pustila 15 parova šaranskih matica. Sistemsko poribljavanje se vršilo u periodu od 1981. do 2008., kada je uredbom nadležnog ministarstva zabranjeno poribljavanje šarana u akumulacije koje služe za vodosnabdevanje. Šaran se sporadično mresti u vrhovima rukavaca, ali veoma mali broj jedinki uspeva da opstane, verovatno zahvaljujući mnoštvu predatora i antagonih vrsta koje konzumiraju ikru i ličinke. U jezeru su prisutni goli, veleljuskavi i ribnjački ljuskavi šarani, kao i pravi rečni vretenaši, poreklom iz Tise i Tamiša. Uprkos solidnom ribljem fondu, Garaši važe za tešku vodu. Osim velikog ribolovnog pritiska tome doprinosi i navika ribe da dobar deo godine provodi u srednjim i površinskim slojevima vode, iznad potopljenog drveća, gde ih je nemoguće uhvatiti jer upotreba čamca nije dozvoljena. Sezona ribolova šarana počinje nakon lovostaja (01.06.) i traje do decembra. Udarni periodi za lov su mesec jun i osim prve dve nedelje juna, kada odlično rade vrhovi rukavaca i plićaci, udarne pozicije se nalaze na centralnim delovima jezera gde je reljef dna izraženiji i gde je najviše krša i vodenog rastinja.
Šaran se uglavnom lovi dubinskom metodom, na hranjenim mestima. Omiljeni mamac je i dalje stari kuvani kukuruz, koji u određenim periodima daje solidne rezultate. Do pre dve godine gusta populacija cverglana činila je lov na boile praktično nemogućim, ali je nakon sanacionog izlova malim bubnjevima situacija sada mnogo bolja. Uspešno možete loviti na svaku nutritivno izbalansiranu boilu od bar 18mm mada često morate koristiti i veće da biste izbegli najezdu krupne bele ribe. Na slatke mamce sa voćnim aromama rado se zaleću klenovi teški i do 2kg, dok mesne i začinske boile, naročito u jesen, uzima kapitalna deverika, pa tada jedino preostaje da povećanjem udice i mamca pokušamo da se otresemo napasti. Garaši inače obiluju prirodnom hranom u vidu školjki, rakova i vodenih puževa, koje kapitalci veoma rado jedu i za kratko vreme veoma dobro napreduju. Već je uhvaćeno desetak riba sa težinom preko 20kg i jako puno komada od 10-20kg. Jezerom gazduje “Ekoribarstvo” d.o.o. iz Valjeva, sa kojim aranđelovačko USR “Bukulja” ima solidnu saradnju. Konačni cilj kome teže aranđelovački ribolovci je da Garaši postanu bogata voda sa sistemom uhvati i pusti, na kome će se okupljati viđenije šarandžije iz regiona i sveta. Do sada su se na Garašima već okušali ribolovci iz Rusije, Austrije, Nemačke, Švedske, Češke i zemalja regiona, koji nisu krili svoje oduševljenje lepotom vode i okruženja i obećali da će opet doći.
Đorđe Stanić
