St Cassien
Vrhunski Izazov – St Cassien
St Cassien
Decembarski izlet sa Yurijem i Capanom je bio dogovoren još avgusta u Samari (Rusija), gde smo imali tu čast da kao stranci dobijemo pozivnicu za prestižni pozivni Ruski masters koji okuplja 15-tak najboljih Ruskih ekipa. Unapred sam se radovao susretu sa prijateljima i finalnom izazovu za kraj sezone-lov na legendarnom St. Cassienu. Jezeru napadnutom 365 dana u godini i to mahom od onih najpoznatijih, najupornijih i smelih. Spremnih na izazov prodati štos starom liscu koji je većinu trikova već video i dobro ih zna. Mnogi su baš tu osetili gorčinu, lov i po mesec dana bez ulova, ali takođe i sreću koja prelazi i magičnih 30 kg.
Yuri Begalov
Pasionirani šarandžija doživotno inficiran- neizlečiv. Posebna strast ka ogromnim jezerima koja ne popušta već 20 godina. Alfa i omega Ruskog nacionalnog tima. Jedan od retkih koji se moze pohvaliti ulovom 30+, a najvažnije od svega- Ljudina.
Ovo poslednje najbolje znaju svi putnici sa poslednjeg SP u Južnoafričkoj Republici. Kad se pojavio problem ko je priskočio prvi…
Dug ali veoma udoban put od nakih 1600km (od Zrenjanina) Capan i ja nošeni entuzijazmom, prevezlili smo za čas. Kad smo ugledali more kod Đenove počela je kiša… Udobnost Italijanskih auto-puteva i fenomenalan pregled azurne obale kvarila je jedino ona. Nalazimo se sa Yurijem i odlučujemo da prespavamo u Antibu, pa tek ujutru na jezero. Možda će i kiša prestati… Konačno jezero.
St Cassien
St. Cassien se nalazi na jugu Francuske, svega 4 km od auto puta, izmedju Nice i Kana. Jasno je istaknuto tablom na autu-putu tako da je veoma lako pronaći. Veličine je nekih 1000 hektara (zavisno od vodostaja) i čine ga severni, južni i zapadni rezervoar. Predstavlja akumulaciju koju na severu zatvara brana, nudeći tu i najveće dubine. Obala je poprilično razudjena sa bezbroj zaliva, sprudova, granja, školjki i svega što zamisliti mozete – jednom rečju RAJ. I sve to za nekih 50-ak eura godišnje-koliko iznosi godišnja dozvola. Lov noću je dozvoljen samo u zimskim mesecima, a razvlačenje do polovine vode.
Odlazimo prvo na sada vec kultno mesto, srce jezera, lokal kod Pjera, Yurijevog učitelja lova na kapitalce. Kafanu sada vodi njegov sin Filip koji nas upućuje u trenutno stanje na vodi i dopunjava neophodnom opremom. Uzeli smo jos jedan čamac, rezervni akumulator i meni dozvolu, pošto je ostali imaju. Severni (dublji) rezervoar je pun ribolovaca uglavnom iz Italije i hvataju pretežno sitniju ribu, u centralnom delu ispred Pjera je par ribolovaca, a u južnom samo englez Gari. Severni rezervoar po statistici daje više ribe, zapadni je preplitak za decembar, a južni da manje ulova ali veće ribe. Odlučujemo da izbegnemo gužvu i odemo u južni deo. Capan i ja ćemo loviti sa ostrva, ledja o ledja pri čemu ćemo svaki za sebe imati što veći proctor (radijus). Meni će severni komšija biti Gari, i to na nekih 400m što u ovim uslovima (čitaj razvlačenje) i predstavlja granicu pristojnosti. Yuri odlazi jos južnije (znaci i pliće) od Capana i ostavlja nekih 1000m rastojanja. Bez obzira što bi nam najlepše bilo da smo blizu, ne želimo da ugrožavamo jedni druge hranilištima i stvaramo bezpotrebnu konkurenciju, jer sva troica sebi postavljamo isti cilj- kapitalna riba.
…a kiša i dalje pada…
Sistem
Sistem je činio Safety-rig sa leadcore-om (olovni kanap) umesto rig tuba (bužira), otežan Extra Heavy olovom od 120/150gr zakačenog van konusne tubice i udicom Specijalist G-carp br. 2 ili Penetrator serijom 1 u veličini br.2. Dužina predveza od 30-tak cm, sačinjena od Kristonovog Quick Silver-a.
Sledećeg dana završavamo postavke svih štapova, dok kiša pada – voda raste. Već prve noći zapažamo značajan porast vode i obilje mutnih potoka koji pune jezero sa okolnih brda. Zbog očiglednog porasta postavljam najplići stap na svega 2m dubine, na pojasu gline okruženog stenama, nedaleko od mutne bujice povećeg potoka. Iako je decembar temperature vode je preko 10 stepeni i predpostavljam da ce šaran ipak krenuti u osvajanje novih predela izazvan buicom mirisa… Sličnom idejom vodio se i Gari, koji je imao štap i na metar dubine. Često smo se sastajali na vodi i iz gumenjaka ćaskali.Tema je bilo na pretek jer ipak smo rodjaci – rodjaci po štapu. On je došao nedelju dana pre nas i već je imao 2 ribe od kojih je veći bio ljuskaš od 24 kg. Kad kazem već, verujte da je tako, jer već pri prvom lovu na ogromnim jezerima to vam postane savršeno jasno. Tome u prilog ide i Yurijeva konstatacija da je naš izlet od 6 dana prekratak i da smatramo uspehom maker upis. Iako obično čitate samo o onim uspešnim izletima naravno da postoje i oni, čak i veoma dugi bez ulova koje je iskusio svako od nas. Verovatno zbog svega toga ribolov i jeste lep i daje realnu sliku gde je nama mesto u tom podvodnom svetu.
…trebam li reći sta radi kiša…
va 4 štapa su bile lokacije za sebe na velikim udaljenostima medjusobno, i različite dubine. Od najplićeg na 2 metra do najdubljeg usamljenog skoro na sred vode sa dubinom od 16m. Mamce sam držao u vodi po 48h, i tek onda ih prezabacivao, stvarajući utisak bezbednog zalogaja. Hranio sam skoro isključivo boilom i to ne mnogo i ne skoncentrisano. Vec trećeg dana stigla je nagrada u vidu mog prvog Francuskog lukavka teškog skoro 14kg.
…Sledećeg dana uspevam da ulovim par deverika i ljuskaša od 10-tak kg, sve relativno blizu obale na dubinama od 2 do 4metra. Kod Capana i Yurija, sa kojim smo u vezi motorolom jos uvek ništa, ali ima vremena za tu jednu jedinu ribu kojoj se svi nadamo bukvalno do poslednjeg minuta.
Mamci
Za decembarski ribolov moj izbor je bila sopstvena izvedba Nutrabaits-ove Triga-ice boile u velišini 16 i 20mm, Hacinsonova monster craba na pukka fish mixu (D. Torp) i Solar Red Hering, obe u veličini 20mm. Uradio sam ih blage i adaptirane zimskoj vodi.
U sred noći neumornoj kiši se pridružuje i olujni vetar i upravo tada dobijam divlji ran na štapu postavljenom na 7-8 metara od naših nogu kroz žbun trave, tako da sa dublje strane iza trave vire samo extra heavy olovo i predvez sa udicom na dubini od 5 metara. Prihvatam štap i osećam silinu kojoj doprinosi i divlji vetar. Nemoguće je da udjem u mali gumenjak i primoran sam da ribu vadim sa obale na kojoj vreba puno opasnosti u vidu žbunova trave i panjeva od nekadašnje sume koja je tu rasla. Uz mnogo sreće sa povelikom dozom sile riba završava u meredovu uz pomoć Capana. Već pri podizanju iz vode ogromna riba izmamljuje osmehe, a vaga pokazuje 21,76kg. Sta reći…
Ujutru smo zbog konstanrnog porasta vode primorani na novo pomeranje štapova iz vode ka vrhu ostrva koje postaje sve tešnje. 17-ti je decembar i brine nas hoćemo li imati kopna za još jedan planirani dan ili će nas voda oterati pre. Tog dana na usamljenom štapu neprimetnom do tada, na sred jezera na 16 m dubine, dobijam golaća od 17 kg. Moja četvrta riba i puna časa za prvi put na Cassienu.Poslednjeg dana uz pakovanje Capan dobija dve ribe, koje fotografišem od faze zamaranja uzivajući u njegovoj borbi. Veću merimo i vaga pokazuje nesto preko 17kg. Pakujemo stvari skoro iz vode i napuštamo svega par kvadrata preostalog kopna. Pozdravljamo se sa Yurijem i prelepim Cassienom koji nas je fenomenalno počastio ne dozvoljavajući neprestanoj kiši da nam pokvari raspoloženje.
Pitate li se kuda ćemo sledeće zime?